KOLAČ BEZ BRAŠNA I ŠEĆERA SVETSKI HIT...BAŠ, BAŠ DOBAR DESERT! (RECEPT)

Sastojci:
– 4 jaja
– 2 pomorandže
– 200 oraha ili badema ili lešnika ili kokosa
– pola kašičice sode bikarbon


Za fil:
– 100 grama crne čokolade
– 200 ml neutralne pavlake za kuvanje.
Priprema:
Pomorandže prvo potopite u rastvor sode bikarbone i ostavite da odstoje pola sata. Zatim ih kuvajte oko pola sata dok ne omekšaju. Sameljite ih dobro u blenderu, dodajte jaja i orašaste plodove predhodno samlevene, te malo sode bikarbone. Pecite na 200 stepeni oko 20 minuta.


Na ringli prokuvati neutralnu pavlaku pa u nju dodati čokoladu dok se rastopi. Preliti gotov i prohlađen kolač. Rashladiti u frižideru i poslužiti.
Izvor: stil.kurir.rs

JUTROS SAM BILA U MARKETU I DOK SAM ČEKALA NA KASI U REDU, ISPRED MENE SU STOJALA 2 STARIJA MUŠKARCA...

Jutros sam bila u marketu i dok sam čekala na kasi u redu, ispred mene su stojala 2 starija muškarca, od nekih 50-ak godina. U tom trenutku jednom od njih zazvoni mobitel, prvo sam se iznenadila kakav star mobitel ima, prahistorija, a kada se javio počeo je da sav sretan govori: “ma bravo ljubavi tatina! Bravo srce tatino najljepše i najpametnije!!! bolju vijest nisam mogao da čujem” Nakon što je završio razgovor tom čovjeku do sebe je sav sretan rekao KĆERKA MI DALA USLOV ZA DRUGU GODINU FAKULTETA…

POLOŽILA NAjTEŽI ISPIT! CIJELi DAN RAZMIŠLJAM O TOJ SITUACIJI, KAKO LJUDE MALE STVARI MOGU USREĆITI IAKO ŽIVE NA GRANiCI SIROMAŠTVA… Ja i moja porodica imamo baš mnogo novca, ali mog tatu u životu nisam vidjela da je ni blizu sretan kao onaj šovjek iz marketa. Čudno će da zvuči, ali nekako sam ljubomorana na onog čovjeka, iako je siromašan.

Voljela bih da barem jednom u životu osjetim da je tata baš ponosan sa mnom, ali ne vjerujem da će se to ikada desiti.

SVEKRVA KO JE NEMA NE ZNA KAKVO JE TO ZLO!!! PROŠLE SEDMICE JA, MUŽ I DJECA....

Svekrva ko je nema ne zna kakvo je to zlo!!! Prošle sedmice ja, muž i djeca išli kod njegovih na selo na vikend.

BOŽE! Taj dan im je bila kod komšije sahrana i ja sam ostala sa djecom kući, a oni su otišli.

Prije nego su otišli SVEKRVA MI OČITALA BUKVICU. Nemoj da bi otključala kuću nekom dok nas nema. Bože, imam 30 godina, pa nisam klinka, aaaa, kakva nebuloza i koliko toga još ima, djevojke moje gledajte da ne vidite svekrvu više od jedanput godišnje.

PROŠLI VIKEND SAM IZVEO DJEVOJKU NA VEČERU U JEDAN ELITNI...

Prošli vikend sam izveo devojku na večeru u jedan elitni restoran. Obukao sam se baš kako valja, odelo, cipele… sve novo. Za predjelo nam je došla supa i košarica hleba.

Moja devojka uzela hleb i>nadrobila pun tanjir u supu. Nikada se gore u životu nisam osećao, blam života.

Nisam joj ništa rekao, jer je mnogo volim i u principu je dobra osoba, jeste seljančica, ali… jednostavno više neću da je vodim u elitne restorane i neću imati problema sa njenim ponašanjem.

UVIJEK SAM SMATRALA DA SU PRIČE O SVEKRVAMA SAMO ČISTA GLUPOST …NISAM SE NI KAKO TREBA UDALA

Uvijek sam smatrala da su priče o svekrvama čista glupost i da zbog par loših svekrva, sve se stavljaju u isti koš. Ali… Nisam se kako treba ni udala za njenog sina, a već su počele provokacije.
Govorili su mi poznanici kako ona na sva usta hvali bivšu djevojku njenog sina, ali nisam vjerovala.


Međutim, na svadbi koja je bila prošli vikend moja svekrva je napravila neviđen skandal, baš je bila dobra atmosvera, pjevalo se, igralo, a onda je ona poručila pjesmu    MALA ŽENA OD VELIKE SLAĐA… Ja sam aktivna odbojkašica, skoro 190 cm, a bivša djevojka mog sada muža je negdje oko 160 cm.


U tome trenutku su se svi svatovi samo sagledali, jer smo malo mjesto i svi sve znaju. Osjećala sam u njihovim pogledima da me žale. Nadam se da ništa neće umanjiti i uništiti ljubav koju imamo ja i moj muž, iskreno se nadam…

Cijelu noć nisam spavala zbog onoga što mi se juče dogodilo, tačnije što se…

Cijelu noć nisam spavala zbog onoga što mi se juče dogodilo, tačnije što se dogodilo mom bratu. On je 3 godine mlađ od mene, ima 19 godina i već dvije godine je prikovan za kolica, nakon saobraćajne nesreće ostao je 100%-tni invalid.


Juče sam iskoristila ljep jeseni dan da ga izvedem iz kuće i otišli smo da gradskog parka. Bilo nam je divno dok nismo naišli na grupicu momaka koji su počeli da nam dobacuju. Govorili su mi da zaslužujem boljeg momka, ZDRAVIJEG, SPOSOBNIJEG… i razne druge gluposti, ono mislili su da mi je momak, ali to je nebitno.


Trudili smo se da ih ignorišemo i samo prošli pored njih, ali oni su tada ustali i krenuli za nama.Dvojica su mi tada prišla i otela mi kolica i počeli su da divljaju po parku, da brata okreću u krug, naginju na stranu… bila sam nemoćna, počela sam da plačem da molim da prestanu, molila sam i prolaznike da mi pomognu, ali oni su se ponašali kao da je sve uredu, potpuno su cijelu situaciju ignorisali. Možda me je to razočaralo i više nego klinci koji su se iživljavali, vjerujte da je park bio pun, krcat i niko se nije ponudio da pomogne. Nakon nekih 10-ak minuta ostavili su nas na miru i otišli. Trebao je to biti lijep dan, ali ostati će trauma za ciejli život… još jedna u nizu, možda smo jednostavno, mislim moja porodica, od nekoga prokleti za cijeli život 🙁

Bio je to sasvim običan kišni dan

Bio je to sasvim običan kišni dan. Vraćao sam se kući iz škole i kiša je taman stala.


Do moje kuće vodila je uzbrdica cijelim putem. Kada sam bio na dnu ulice, slučajno sam bacio pogled prema vrhu. U tom trenutku vidim onako crnu ljudsku figuru u dugom mantilu na nekih tridesetak metara, kako drži uperenu pušku u mene. Obuze me strah odjednom i klecanje nogu. Umro sam u par sekundi i dah mi je bio sve teži i teži.


Polako sam usporavao i na kraju stao. Pomislim, pa ako je sudjeno, sudjeno je nek puca. Pogledao sam opet malo bolje u tom pravcu i skontam da čovjek sa zatvorenim kišobranom pokazuje nekoj ženi put do neke ulice u blitini. Čovječe, mašta stvarno može svašta, al da je bilo je*eno, bilo je…