U JUNSKOM ROKU, NA ZADNJEM ISPITU MORAO SAM DA BIRAM. DA LI DA KUPIM KARTU I DA ODEM NA ISPIT ILI DA …

U junskom roku, na zadnjem ispitu morao sam da biram. Da li da kupim kartu i da odem na ispit ili da uzmem sebi neku stvarčicu iz pekare da jedem.

I izabrao sam da odem na ispit, gladan. Profesora nije bilo, kasnio čovjek uredno 3 ipo sata. Meni se mantalo, em od nervoze em od gladi. I posto odgovaramo po statusima, a ja vanredan student , čekao sam još 2 sata da me pozove. Kada sam ušao, bukvalno sam bio ko izgubljen.

Učio sam za taj ispit bas puno , ali od nervoze i gladi nisam mogao izgovoriti ni riječi. Samo sam izašao iz kabineta i otišao kući. Sad će septembarski rok i naučio sam lekciju, prvo se najesti pa onda na ispit.

Majka mi je preminula pre 12 godina, bila je učiteljica. Noćas sam …

Majka mi je preminula pre 12 godina, bila je učiteljica. Noćas sam sanjala san: kao ja sam otišla u tu školu gde je ona radila, oglasilo se zvono za kraj časa, svi izlaze iz učionica, samo nje nema. Čekam, čekam, samo ona nigde da se pojavi.

Ja tužna izilazim iz škole, i u snu shvatam da je umrla, i istog trenutka sam se probudila. Trenutno slušam ,,Mojoj majci” od Hanke Paldum, i ceo dan sam u suzama, ne mogu da prestanem da plačem. Mnogo toga sam preživela bez nje, život mi je užas, fali mi mnogo, ne mogu da je prežalim.

Često u sebi kažem da je volim najviše, da jedva čekam da se vidimo na onom svetu, da se nadam da me čeka.

1997., moj polazak u prvi razred. Srećna sam sva, mama me sprema, i sve plače, sprema me sama, jer je tata …

1997., moj polazak u prvi razred. Srećna sam sva, mama me sprema, i sve plače, sprema me sama, jer je tata poginuo 1992.

Došli smo u školu, ušli u učionicu da se upoznaju učenici i učiteljica. Ona nas svašta nešto pita, ispituje i roditelje. I na kraju, “samo još jedna stvar, da li među nama ima neko, kome je otac poginuo u ratu? Neka ustane dete, ako ima neko.” A, ja, gledam u mamu, i ona mi kaže, “pa, ustani”, ja ustajem polako, i u sebi mislim, joj, samo nek je još neko ustao, da nisam ja sama.

Ustajem i iz prve klupe okrećem se prema đacima, da vidim ima li još neko,svi sede. Suze su mi udarile oči. Kažem učiteljici, samo ja! Jedan od važnijih dana u čovekovom životu, a meni ostao tužan!