ISPOVESTI: Muž i ja vjenčali smo se eto onako, jer je vrijeme, pa da ne ostanemo sami. Nismo se voljeli tad, ne volimo se ni sad…

Muž i ja vjenčali smo se eto onako, jer je vrijeme, pa da ne ostanemo sami.


Nismo se voljeli tad, ne volimo se ni sad. Saznali smo da ne možemo imati djece i laknulo nam je nakon toga. Oboje smo uspješni u karijerama, putujemo, družimo se, ali smo više kao neki cimeri, nego bračni par.


Odlučili smo ostati skupa-dok nekom od nas dvoje ne naiđe neko bolji. Najsmješnije je, što nam ljudi oko nas zavide na načinu života i misle da smo neki perfect par. A nas dvoje-niđe veze.

JA SAM KĆERKA (VANBRAČNA) JEDNOG VRLO BOGATOG ČOVJEKA I U ŽIVOTU SAM SVE IMALA...

Ja sam kćerka (vanbračna) jednog vrlo bogatog čovjeka i u životu sam sve imala osim oca, jer živi u drugoj državi.


Nedavno je odlučio baš u mom kraju da otvori kladionicu sa drugom iz djetinjstva, a ja sam jedna od uposlenica dok se posao ne “zavrti”. Fora je što niko ne zna da mi je vlasnik otac, odnosno da sam ja vlasnik. 8 meseci sam ostale uposlenice skrivala i ćutala šta god napravili, jer nisam cinkaroš.


Sticajem sretnih okolnosti kad sam došla u smenu juče, jedna osoba iz kolektiva je zaboravila da se izloguje sa fejsa i nešto me je povuklo da čitam prepisku između koleginica.Kroz tu prepisku saznam da su zadnjih par meseci namerno pravili manjkove da bih ja dobila otkaz. Evo ceo dan razmišljam kako da im zagorčam i ovo malo dana što će provesti na poslu. Kad sam dobra dobra sam, ali kad nisam, onda sam veliko zlo.