Student sam, roditelji su me izbacili iz kuće. Živim u jednom malom stanu. Kroz život se snalazim tako što moram da kradem. Inače sam iz ...

Student sam, roditelji su me izbacili iz kuće. Živim u jednom malom stanu. Kroz život se snalazim tako što moram da kradem.

Inače sam iz Beograda. Jednog jutra u gradskom autobusu, do mene je stajala jedna žena srednjih godina, pažnju mi privukao njen nakit, tašnu je nosila od 2000 evra. Motam ti se ja oko nje, i taman kad sam ruku stavio u > njenu tašnu videla me i još neke žene koje su bile pored nas. Počela je da vrišti, ustale su te žene koje su bile do nje, napale su me sve, udarale su me torbama, jedna debela me je gurnula a onda su me žene šutirale i tukle kako je koja znala.

Vozač je stao, uhvatio me je za uvo i išutirao iz autobusa. SLEDEĆI PUT MORAĆU VIŠE DA PAZIM.

ZABAVLJALI SMO SE PREKO 5 GODINA I PROŠLI VIKEND SAM ODLUČIO DA JE ZAPROSIM…

Zabavljamo se preko 5 godina i prošli vikend sam odlučio da je zaprosim. Uzeo sam od mame i tate 500 eura, kupio predivan prsten, van svih finansijskih mogućnosti i rezervisao stol u elitnom restoranu nadomak grada. Kada sam joj rekao da idemo na večeru u taj restoran nije mi vjerovala, a kada je ugledal rezervacije sa našim imenima totalno se pogubila.

NSve je bilo savršeno, piće, hrana, muzika, a onda sam ustao sa stolice, prišao ispred nje i klekavši na koljena ponudio joj prstne naravno uz riječi ŽELIŠ LI SE UDATI ZA MENE…? Gledao sam je u oči, bile su pune suza, čekao sam da izgovori DA, ŽELIM… ali ona je u tom trenutku samo zatvorila kutijcu sa prstenom koju sam držao i rekla IZVINI, ALI… JA NISAM SPREMNA NA TAJ KORAK, JOŠ SMO MLADI… Bio sam zbunjen, mislio sam da se šali, a onda je ustala, uzela svoju torbicu i istrčala vani.

Krenuo sam za njom, tražio da mi dodatno objasni, a onda mi je rekla da već duže vremena razmišlja da raskine sa mnom, jer prosto ne vidi svijetlu budućnost pored mene, a ono što me najviše zabolilo bilo je kada mi je rekla da je već neko vrijeme u kontaktu sa nekim tipom iz < Njemačke. Noć koju sam trebao pamtiti po nečemu lijepom pretvorila se u najgoru noć u mome životu. Sedam dana je prošlo, a bol ne popušta, čak je sve jača… NE MOGU DA ŽIVIM BEZ NJE!!!

ONA JE UŠLA U MOJ ŽIVOT KAO URAGAN, NAUČILA ME JE DA SE S LJUDIMA LJEPŠE OPHODIM, DA POSTUJEM ŽENE, DA PROČITAM KOJU KNJIGU, DA SE SMIRIM

Imao sam 30 godina, došao iz slomljenog doma, radio kao izbacivač u klubovima, družio se s mutnim ljudima, pio i uzimao svašta gotovo svaku večer, važio za nasilnika i ženskara. Ona je ušla u moj život kao uragan, naučila me je da se s ljudima ljepše ophodim, da postujem žene, da pročitam koju knjigu, da se smirim.


Nakon više od 10 godina bez plakanja, rasplakao sam joj se u krilu. Ona me smiruje, ljubi me ujutro da se probudim, kupuje mi čarape na supermena, vodi me za ruku,
nudi čaj i domaće kekse kad moji prijatelji navrate. Ne znam što vidi u meni, pa se trudim biti što bolji, radim joj pitu od jabuka svaku nedjelju i vodim na zanimljiva mjesta (muzeji, parkovi, izleti u planine), čitam svakakve knjige da bi joj mogao preporučiti one dobre, skupljam recepte s tikvicama i sa dimljenom ribom po interentu da bih joj mogao skuhati ručak po ukusu.


Ona je sama u ovom gradu i jedva čekam pripremiti joj ručak i možda je pitati da tu ostane zauvjek. Učinila me čovjekom.