Imala sam teško djetinjstvo, jako tesko. Odrasla sam u veliikom siromastvu.
Otac je pio, skoro svaki dan i često je bio “mrtav” pijan. Ja i dvije sestre smo često bile bez vecere. Nasa majka se apsolutno svega odricala i puno zrtvovala za nas, kada bismo nas tri išle na spavanje bez večere, mama taj dan sigurno zalogaja hljeba nije uzela.
Prije par god sam se udala i bas tad moja majka je teško oboljela od raka. Muz i ja smo odeslili za Njemacku, jednostavno sam morala ici, morala sam je ostaviti, i vjerujte koliko god mi teško djetinjstvo bilo, to mi je bilo najteže u životu .
Radimo i stvarno lijepo zivimo, što bi se reklo, imamo svega i svačega, nita nam ne nedostaje.
Cjeli zivot sam ovo cekala da pruzim mami neku sigurnost i oduzim se za njeno žrtvovanje.
Međutim, moja mama je :(…. nema je više… otišla je na drugi svijet. Nije docekala da joj ista pruzim. Nadam se da zna tamo negdje koliko beskrajno je volim i koliko mi fali.
Tek sad vidim i shvatam da tuga i nesreća nisu “bolesti” samo siromašnih. Mislila sam cijeli život da kada bih imala dovoljno novca da mi nikada ništa neće faliti, i da ću imati sve. O zdravlju nisam razmišljala, nje više nema i tu ne mogu ništa više učiniti, tu novci ne pomažu, kada zdravlje ode, gotovo je....
ispovesti.rs
