TUŽNA ISPOVEST: RODITELJI SU MI POGINULI U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI KADA SAM BIO JAKO MALI. OTAC JE VOZIO MOJU MAJKU DA SE PORODI, TE NOĆI SAM TREBAO DA DOBIJEM SESTRU, ALI NIKADA NISAM…

 Roditelji su mi poginuli u saobraćajnoj nesreći kada sam bio jako mali. Otac je vozio moju majku da se porodi, te noći sam trebao da dobijem sestru, ali nikada nisam. Bili su veoma imućni i sve su mi od imovine ostavili. Živim sa dedom koji me je odgajio i zahvalan sam mu na tome u velikoj kući, a nemam društvo sa strane koje bih mogao da zovem da je napunim barem malo. Ljudi me osuđuju kako sam tatin sin kada se pojavim na faksu sa kolima ili motorom a niko ne zna moju priču. Dao bih sve što imam samo da imam još nekog sa kime mogu iskreno bez laži da provodim vreme jer moj deda neće biti tu još puno.

MUŽ OTIŠAO U NOĆNU SMJENU, BEBA DOBILA TEMPERATURU, POČELA TEŠKO DISATI, JEDVA DA MOŽE UDAHNUTI…

Muž otišao u noćnu smjenu, beba dobila temperaturu, počela teško disati, jedva da može udahnuti meni se ruke tresu, pokušam ju spustiti, plače, nikad toliko nije plakala… pokušavam nazvati hitnu, kontam da od straha ne znam broj….

trčim sa bebom do susjeda, zvonim, nitko ne otvara…trčim do drugog ista stvar…nekako se sjetih broja i zovem…. Njemački ne znam, a od straha zaboravila engleski, jedva sam rekla šta mi je djetetu, nosam ju u strahu po stanu dok nisu došli, plačem ko kiša …molim Boga da mi dijete bude dobro….pregledali su ju i rekli da će biti dobro…

ja plačem i zahvaljujem, medicinska sestra jedva zadržava suze…. Strašno…ne ponovilo se…. Jednostavno, pišem ovo (još u šoku) i želim reći svima da svi novci koje imamo i sve što možemo priuštiti ne vrijede ništa, nula su, kad držiš svoje maleno biće u rukama i zazivaš Boga, samo da ona bude dobro… Bože samo da ona bude dobro…ništa drugo mi ne treba!!!