Brucos. Trudim se da uhvatim uslov za drugu godinu. U grdsonjeri gde stanujem nemam usisivač, pometem pa na kolenima puzim i brišem pod.
Nemam ni veš mašinu, perem ručno sve svoje stvari. Dobijam od kuće 1000din najviše nedeljno za hranu i sve što mi treba, sama se hranim i kuvam, često trpim gladna. Sva garderoba koju imam mi staje u jednu putničku torbu. Nemam ni šminke: 1 krema za ruke koja mi služi za sve, puder, maskara i olovka. Koristim običan sapun i šampon od zelene jabuke. Imam telefon koji se često kvari ali uspem nekako da se čujem sa mamom da mi natakne na nos kako me školuje, stari laptop koji crkava na mesec dana, a koji se više ne proizvodi. Ne izlazim nikuda, nemam baš ni prijatelje ovde.
Najveći događaj mi je kada gledam ljude napolju i mimoilzaimo se kada krenem do fakulteta jer samo tada izađem iz kuće. Imam dečka kome smeta kako živim i nabada mi na nos to što nemam osnovne stvari koje ima svaka devojka u 21 veku. Imam hiljadu snova sa njim., ali..
