Nikada neću zaboraviti tu noć Muž otišao u noćnu smjenu, beba dobila temperaturu, počela teško disati, jedva da može udahnuti…meni se ruke tresu, pokušam ju spustiti, plače, nikad toliko nije plakala…
pokušavam nazvati hitnu, kontam da od straha ne znam broj….trčim sa bebom do susjeda, zvonim, nitko ne otvara…trčim do drugog ista stvar… prokleta njemačka i cijeli zapad, znam da su u stanu a ne otvaraju… nekako se sjetih broja i zovem… ali, Njemački ne znam, mislim jako salbo znam, jedva sam rekla šta mi treba, šta mi je djetetu, nosam ju u strahu po stanu dok nisu došli, plačem ko kiša …molim Boga da mi dijete bude dobro… pregledali su ju i rekli da moja beba ima jaču upalu grla i da će biti dobro…ja plačem i zahvaljujem, medicinska sestra jedva zadržava suze….
Strašno…ne ponovilo se…. Jednostavno, pišem ovo i želim reći svima da svi novci koje imamo i sve što možemo priuštiti ne vrijede ništa, nula su, kad držiš svoje maleno biće u rukama i zazivaš Boga, samo da ona bude dobro… Bože samo da ona bude dobro…ništa drugo mi ne treba!!! Sav novac ovog svijete mi je ne bi mogao zamijeniti.
