ODUVEK SU MI SVI PRIČALI DA SAM LEPA, NIKAD TO NISAM PRIZNALA SEBI. INAČE UDATA SAM ZA ČOVEKA...

Oduvek su mi svi pričali da sam lepa, nikad to nisam priznala sebi. Inače udata sam za čoveka koji nije privlačan na oko, mnoge žene bi rekle da je ružan. Kada me pitaju zašto se takva lepotica udala za takvog čoveka odgovorila bih: Tokom mojih dvadesetih godina imala sam 3 ozbiljne veze, tri sanse za udaju. Dvojica su bili prelepi momci, ali bez trunke humora i zanimljivosti u sebi. Jedan je bio nizak, stariji i proćelav ali tolikoanimljiv da sam se sa njim smejala dok me vilica ne zaboli. Udala sam se za njega. Skoro sam srela obojicu, postali su debeli i ćelavi, i dalje dosadni. A ja se sa svojim mužem smejem i dan danas.

OTKAKO ZNAM ZA SEBE SPAJAMO KRAJ SA KRAJEM, NEKAD TAJ KRAJ IZDRŽI, A NEKADA PUKNE…

Otkako znam za sebe spajamo kraj sa krajem, nekad taj kraj izdrži, a nekada pukne.

Nosio sam iznošenu odeću, patike vukao dok se skroz ne pocepaju da ne mogu više ni da se zakrpe, a slatkiše viđao za Uskrs, Božić i Novu godinu. Nije mi smetao taj način života jer me naučio da je dobro biti skroman. Sada imam 32 godine i platu o kojoj sam mogao samo da sanjam, nešto malo ostavim za sebe a resto dam mojima da bar pod stare dane malo uživaju.

Tata je sredio dvorište koje nije pipnuto 30 godina, zakrpio kuću, promenio krov, obnovio pokvarene kućne aparate i vidim kako i on i mama uživaju u tome. Ne mogu da opišem koliko sam srećan zbog njih.

Posvađala sam se sa muževljevim prijateljima. Sad pričaju da sam ……

Posvađala sam se sa muževljevim prijateljima. Sad pričaju da sam okrenula muža protiv njih.

A nisam mu ništa ni pomenula, samo ga više ne podsećam na njihove godišnjice, rođendane, decu, ne podsećam ga da ih zove, ne kupujem poklone, ne predlažem da ih pozovemo na večeru ili da izađemo zajedno u klub.

Da dragi moji, to sam sve ja radila, ali mi ne pada na pamet da činim ljudima koji me ne cene i ne poštuju. Niti želim da provodim vreme s negativnim ljudima. Tako da, hvala vam što ste mi dali povoda da vam se nikad više ne javim.

Žurim ja ulicom, sapletem se i ispadne mi fascikla blizu autobuske stanice, puno ljudi. Počnem ja da…

Žurim ja ulicom, sapletem se i ispadne mi fascikla blizu autobuske stanice, puno ljudi.

Počnem ja da razmišljam o filmovima kada se momak i devojka sudare, on joj skupi papire i tako to, krenem da ih dohvatim u tom razmišljanju sa osmehom i udarim glavom u zid nekog lokala.

Smejala sam se sve do kuće.