Mnogo sam potresen… Moja supruga se porodila prije 3 dana, rodila je dječaka…. Cijeli dan joj nisu donijeli bebu, niti su joj davali bilo kakve informacije

Mnogo sam potresen… Moja supruga se porodila prije 3 dana, rodila je dječaka…. Cijeli dan joj nisu donijeli bebu, niti su joj davali bilo kakve informacije vezane za bebu.

Kada mi je to rekla istog trenutka sam otišao kod glavne sestre, a ona mi je objasnilia da moj sin ima urođenih i teških problema sa zdravljem i da doktori sa intenzivne sve daju od sebe da mog novorođenog sinčića održe u životu. Tražio sam da ga vidim nije mi dozvolila jer je protiv pravila klinike. Nisam mogao da vjerujem :(, međutim juče nam je saopšteno da je naša beba umrla.

Tražili smo da nam daju našu bebu da je pokopamo dostojno i kako vjera nalaže, ali… doktor je rekao da će oni, ZDRAVSTVENA USTANOVA,  sve to završiti iz predostrožnosti da se ta neka bakterija koju ja kao naš sim imao ne proširi, jer je takva procedura zakonom propisana. Tražili smo da nam barem pokažu našu bebu, ni to nam nisu dozvolili. Evo od juče smo supruga i ja kod kuće, sjedimo, gledamo se i ne vjerujemo… ŠTA NAM SE DESILO SA BEBOM!?

DUGO SMO BILI U VEZI, PLANIRALI VJENČANJE, DJECU…ALI NJEGOVI RODITELJI

Dugo smo bili u vezi, planirali vjenčanje, djecu, život do sudnjeg dana, mnogo se voljeli, ali njegovi roditelji… Njegovi roditelji nisu tako mislili, smatrali su da njihov jedinac zaslužuje više, bolje… od mene.

Nisu željeli da njihov sin oženi djevojku sa sela iako smo prve komšije, ali oni su za njega su imali velike planove. Poslali su ga u grad na studije, zabranjivali mu svaki kontak sa mnom. Godine su prolazile, ja djevojka sa sela sam se udala, rodila djecu, živim, nikada nisam bila nešto iznimno sretna, ali imam brak, imam djecu imam neki život, a on, za vrijeme studiranja, zaglavio u loše društvo, nikada nije završio visoke škole, vratio se u naše selo i živi život jednog običnog, normalnog seljaka.

Zanimljivo da sam ja sa mojim mužem odselila za Beč i živim u velikom gradu. Čujem od mojih da se njegovi roditelji mnogo kaju i nikada sebi neće oprostiti, jer su nas rastavili. Koliku su grešku napravili i kolika je bila ljubav među nama govori činjenica da se on nikada nije ženio, niti će, a ušli smo u 40-e već davno.

Imam 17godina. Živim sa majkom i tri sestre, jedva sastavljamo krak s krajem. Idem u školu i radim, ne izlazim jer …

Imam 17godina. Živim sa majkom i tri sestre, jedva sastavljamo krak s krajem. Idem u školu i radim, ne izlazim jer kad stignem kući sve što vidim je tuš i krevet.

Nemam vremena za sebe jer sve što mi je u glavi je da učim, pomognem majci sa tih par hiljada koje mnogo znače i zbog kojih ona deset dana doživljava nervne slomove. Jer kako će se platiti kiriju i ostalo? Ona je skoro dobila ponudu da ode u inostranstvo na tri meseca, naravno da sam je nagovorila da ode, iako sam znala da sve obaveze i brige koje ona ima ostaju meni.

Juče je otišla, danas joj je rođendan. Ljudi moji, ne mogu vam opisati taj bol i nedostajanje. Radim, kad dođem s posla spremam ručak za sutra. Pred sestrama ne pokazujem slabost jer znam da će se rasplakati i uvek se trudim da sa njima pričam kao ona. Da ne treba da brinu, nego da uživaju u detinjstvu koje ja nisam imala. Maštam da jednog dana završim faks, kupim svoj krov nad glavom, postanem jaka i samostalna žena. Krivo mi je što sam se ovako razočarala u život.