Sve što sam htjela u životu jeste da postanem školovana, samostalna žena, da imam posao u struci, dobru platu, da ne zavisim od muškarca ni u jednom trenutku.
Postigla sam sve to, ali opet, kada se okreneš oko sebe shvatiš da ti je ipak potreban onaj kome ćeš moći da spustiš glavu u krilo kada dođeš umorna. Da ti svaki dan pokaže koliko te voli, pa i kada imaš žutu minutu. Povremeno te iznenadi poklonom, ništa skupo ni zahtjevno, ruža je dovoljna.
A i ti, naravno, da se trudiš oko ručka ili večere znajući da će on doći gladan, da mu peglaš košulje s osmijehom jer mu savršeno stoje… Ne znam, možda maštam o gospodinu savršenom koji ne postoji, ali ja to tako vidim i ne želim ništa drugo. Ako nema takvog za mene, biram da ostanem sama…
Nema komentara:
Objavi komentar