Mnogo sam potresen… Moja supruga se porodila prije 3 dana, rodila je dječaka…. Cijeli dan joj nisu donijeli bebu, niti su joj davali bilo kakve informacije

Mnogo sam potresen… Moja supruga se porodila prije 3 dana, rodila je dječaka…. Cijeli dan joj nisu donijeli bebu, niti su joj davali bilo kakve informacije vezane za bebu.

Kada mi je to rekla istog trenutka sam otišao kod glavne sestre, a ona mi je objasnilia da moj sin ima urođenih i teških problema sa zdravljem i da doktori sa intenzivne sve daju od sebe da mog novorođenog sinčića održe u životu. Tražio sam da ga vidim nije mi dozvolila jer je protiv pravila klinike. Nisam mogao da vjerujem :(, međutim juče nam je saopšteno da je naša beba umrla.

Tražili smo da nam daju našu bebu da je pokopamo dostojno i kako vjera nalaže, ali… doktor je rekao da će oni, ZDRAVSTVENA USTANOVA,  sve to završiti iz predostrožnosti da se ta neka bakterija koju ja kao naš sim imao ne proširi, jer je takva procedura zakonom propisana. Tražili smo da nam barem pokažu našu bebu, ni to nam nisu dozvolili. Evo od juče smo supruga i ja kod kuće, sjedimo, gledamo se i ne vjerujemo… ŠTA NAM SE DESILO SA BEBOM!?

DUGO SMO BILI U VEZI, PLANIRALI VJENČANJE, DJECU…ALI NJEGOVI RODITELJI

Dugo smo bili u vezi, planirali vjenčanje, djecu, život do sudnjeg dana, mnogo se voljeli, ali njegovi roditelji… Njegovi roditelji nisu tako mislili, smatrali su da njihov jedinac zaslužuje više, bolje… od mene.

Nisu željeli da njihov sin oženi djevojku sa sela iako smo prve komšije, ali oni su za njega su imali velike planove. Poslali su ga u grad na studije, zabranjivali mu svaki kontak sa mnom. Godine su prolazile, ja djevojka sa sela sam se udala, rodila djecu, živim, nikada nisam bila nešto iznimno sretna, ali imam brak, imam djecu imam neki život, a on, za vrijeme studiranja, zaglavio u loše društvo, nikada nije završio visoke škole, vratio se u naše selo i živi život jednog običnog, normalnog seljaka.

Zanimljivo da sam ja sa mojim mužem odselila za Beč i živim u velikom gradu. Čujem od mojih da se njegovi roditelji mnogo kaju i nikada sebi neće oprostiti, jer su nas rastavili. Koliku su grešku napravili i kolika je bila ljubav među nama govori činjenica da se on nikada nije ženio, niti će, a ušli smo u 40-e već davno.

Imam 17godina. Živim sa majkom i tri sestre, jedva sastavljamo krak s krajem. Idem u školu i radim, ne izlazim jer …

Imam 17godina. Živim sa majkom i tri sestre, jedva sastavljamo krak s krajem. Idem u školu i radim, ne izlazim jer kad stignem kući sve što vidim je tuš i krevet.

Nemam vremena za sebe jer sve što mi je u glavi je da učim, pomognem majci sa tih par hiljada koje mnogo znače i zbog kojih ona deset dana doživljava nervne slomove. Jer kako će se platiti kiriju i ostalo? Ona je skoro dobila ponudu da ode u inostranstvo na tri meseca, naravno da sam je nagovorila da ode, iako sam znala da sve obaveze i brige koje ona ima ostaju meni.

Juče je otišla, danas joj je rođendan. Ljudi moji, ne mogu vam opisati taj bol i nedostajanje. Radim, kad dođem s posla spremam ručak za sutra. Pred sestrama ne pokazujem slabost jer znam da će se rasplakati i uvek se trudim da sa njima pričam kao ona. Da ne treba da brinu, nego da uživaju u detinjstvu koje ja nisam imala. Maštam da jednog dana završim faks, kupim svoj krov nad glavom, postanem jaka i samostalna žena. Krivo mi je što sam se ovako razočarala u život.

Imam jednu kutiju u koju sam, pred kraj osnovne, počela da ubacujem tako neke sitnice, male stvari a velike priče….

Imam jednu kutiju u koju sam, pred kraj osnovne, počela da ubacujem tako neke sitnice, male stvari a velike priče. Imam prvu toniranu kremu koju sam dobila sa 14, jer vreme je za šminku za ‘velike devojke’. Imam čepove od guarane koju smo nas 6 pile svake večeri na raspustu okupljene na dobro poznatom ćošku u blizini osnovne škole.

I dan danas ih skupljam, samo što su ih zamenili čepovi od piva,neki se čude, ali,navike su čudo. Imam prvu paklicu cigareta koju smo Ana i ja kupile u 2. gimnazije, i onda je nas 6 sedelo, pilo i pušilo na klupici u parku, a pričale smo o životu i budućnosti. Ko bi rekao da će se te godine sve promeniti i da ćemo svake godine tako sedeti u sve manjem broju.

Tu je i parfem koji sam naprskala kad sam išla na prvi dejt, pa ruža od jednog dečka koju sam dobila kad je čuo da sam opet slobodna, fotografije otkačenih dešavanje iz srednje. Da, te sitnice koje čim vidiš setiš se odredjenih ljudi, dogadjaja, vrate te godinama unazad. Te sitnice, jednog dana će me dotući…

Hvala ti tata za sve!!!

Bili smo bogati, ali jednog dana je tata dobio otkaz. Mama je odma zatražila razvod, jer su joj samo pare bile bitne. Tata je ostao sam sa mnom i bratom.

Nismo imali ni za osnovne stvari. Sećam se jednog dana pošto nije imao pare da nas odvede u bioskop ili zoo vrt, odveo nas je u šetnju na Kalemegdan. Ja sam bila jako ljuta što nisam otišla u bioskop, i celim putem sam bila kenkava i namrgođena, bila sam ljuta na njega što nema pare da nam kupi kokice, mrzela sam ga tada. Onda smo seli na klupu, on je bio emotivno gotov, izvadio je posljednjih 50din i kupio nam sladoled i rekao: -izvinite što nemam svakome da kupim po jedan sladoled, već morate da podelite jedan, ne želim da mislite da sam loš otac.

Danas kad se setim toga srce mi pukne. Hvala Bogu pa nas je doveo u siromaštvo pa sam se promenila, nisam više razmažena, a svog tatu volim najviše na svetu. Postala sam ono što nikada ne bih da sam ostala razmažena bogatašica. Hvala mu na svemu, a najviše što me je izveo na pravi put i nije me se nikada odrekao.

ZBOG NJEGA SAM SE ODREKLA I MAME I TATE. POBJEGLA SAM KROZ PROZOR…

 Zbog njega sam se odrekla i mame i tate. Pobjegla sam kroz prozor da bih se udala za njega. Moji kada su saznali, odrekli su se mene kao ćerke.

On je musliman, i nisu mogli da to podnesu. Mislila sam da je on baš muškarac koji će me paziti, čuvati, voljeti i poštovati. Vremenom je bilo tako. Nikada mi nije branio da odem u crkvu i pomolim se, govorio je da je Bog jedan, molili se u crkvi ili džamiji, molimo se istom Bogu. Kako je vrijeme prolazilo, počela sam uviđati da ono u šta ja vjerujem nije to-to. Kada sam mu to priznala, samo mi je dao knjigu da pročitam. U njoj je bilo objašnjenje šta znači islam, ko je pravi Bog, ježila sam se dok sam čitala. Išla sam u džamiju s njim, iako nisam znala da klanjam, on mi je prvu maramu svezao na način na koji to treba i poljubio me u čelo.

Moje putovanje s njim se nastavilo uz dvoje djece, a jedno od njih ima težak hendikep. Ja sam postala muslimanka i lakše mi je da razumijem zašto mi je Bog poslao ovo iskušenje. Nedavno su mi se i roditelji razboljeli, mama je dobila rak i pala je na postelju, tata nije mogao da brine o njoj jer nema jednu ruku. Otišla sam do njih, nisu mogli da vjeruju. Mislili su da im nikada neću oprostiti što su me se odrekli. Uz pomoć svog supruga, koji ima zlatno srce, ja sam došla kod svojih roditelja, omogućila im da imaju liječenje, brinem se svaki dan o njima, baš kao i on, kao da su i njegovi roditelji. Mama svaki dan plače, dodiruje njegovo lice i zahvaljuje se. Uzme je kao malo dijete u naručje i odnese u kupatilo da je okupam i sredim. Ovo pišem jer želim da kažem da vrijede velike predrasude prema muslimanima, treba dati šansu čovjeku, ja sam dala i nikad se nisam pokajala.

KONOBAR SAM PA BIH OVOM PRILIKOM DA VAS ZAMOLIM A UJEDNO I NAUČIM DA NE NARUČUJETE EKSPRESO...

Konobar sam pa bih ovom prilikom da vas zamolim a ujedno i naučim da ne naručujete eKspreso jer se kaze espreso kafa. Ne naručujte produženi makijato sa hladnim mlekom jer ne postoji produzeni makijato sa hladnim mlekom,makijato je espreso kafa sa malo toplog mleka i malo pene! Ne postoji kapućino sa šlagom,kapućino je 1/3 kafe,1/3 toplog mleka,1/3 mlečne pene i sve to u većoj šolji! Ne naručujte uz jednu kafu 5-8 čaša vode jer je nepristojno,uz kafu vas sleduje 1-2 čaše vode,ili ako ste baš primorani onda bar ostavite pristojan bakšiš za šetnju konobara! I ne pitajte nas: “Da li slučajno imate toalet u kafiću?”, nemamo slučajno imamo namenski
napravljen toalet za potrebe gostiju i osoblja, ne mislite valjda da mi nuždu vršimo iza ćoška pa da i vas šaljemo tamo! Hvala lepo, Vaš konobar