Plašim se da odem kod urologa na pregled jer me sramota ako mi se digne. Šta da radim…

Plašim se da odem kod urologa na pregled jer me sramota ako mi se digne. Šta da radim u tom trenutku, kako čoveka u oči da pogledam?

Nisam homoseksualac, imam devojku ali me ovo iskreno plaši.

Imao sam dosad dve partnerke sa kojim sam spavao i trenutna devojka je nevina i želi da odem zbog oboje na rutinski pregled al mene sramota da se skinem tamo i sve ostalo.

URADILI SMO TESTOVE KAKO BI PROVJERILI DA LI SMO U KRVNOM SRODSTVU, MEĐUTIM SAZNALI SMO NEŠTO SASVIM DRUGO

Obzirom da smo ja i moj momak neka dalja rodbina, 4, 5 koljeno kako se to kaže prije vjeridbe smo uradili nalaze krvi i svega ostalo da utvrdimo da se naša krv slučajno ne podudara, jer to ne bibilo dobro za naše potomke.

Rezultati su pokazali da nismo u krvnomsrodstvu, ali… ispostavilo se da je moj momak sterilan i da i onako nikada neće moći imati djecu. Veliki šok je to bio za nas oboje. Par dana nakon toga on je odlučio da otkažemo vjeridbe i da prekine sa mnom jer kako je govorio želi da sebi nađem nekog SPOSOBNOG muškarca, a ne INVALIDA, a da će on sebi naći nešto poput njega. Nisam mogla da vjerujem šta mi govori, a onda sam mu rekla… VIDI “INVALIDU” IDUĆI VIKEND SE NEĆEMO VJERITI, A JEDINI RAZOG JE ŠTO ĆEMO SE ODMA VJENČATI… I NIKADA VIŠE DA NISI REKOA ZA SEBE DA SI NESPOSOBAN I INVALID!!!

Bio je zbunjen nije znao na prvu šta sam rekla, a kada je shvatio vjerujte da je zaplakao kao malo dijete… ima 28 godina. U braku smo evo 3 godine, skupljamo novac, tražimo način kako da dođemo što prije na donatorsku oplodnju. Nije lako, sami znate kako je u našoj zemlji, ali nadamo se i svakodnevno borimo da se ostvarimo kao roditelji i da dodatno začinimo našu ljubav, naš sretan brak. Pomolite se za nas, ako nekada nađete vremena i sjetite se, Tomo i Ana, ljubimo Vas sve... :))

IMAO SAM BRAK ZA POZELJETI SVE JE BILO SAVRSENO SVE DO JEDNE VECERI…

Veza mi je bila skoro pa savrsena a poslije toga i brak sve nam je bilo super skoro nikada nismo imali nikakvih problema. Nikada se nismo svadjali i uvijek smo bila najveca podrska jedno drugome,sve do jedne veceri kada samo dosao kuci pijan i ponio se prema njoj kao najveci skot.

Ona je kao i sv aka zena docekala me na vratim i jedva cekala da mi nesto kaze a ja nista nisam progovorio nego sam joj samo opalio samar to je bilo prvi puta da dignem ruku na nju. Nista mi nije rekla sam  je otisla u svoju sobu i zakljucala se,a ja naravno tipicni balkanac nisam joj htio ni prici da se izvinim. Ujutro kada sam ustao vidio sam da su vrata otvorena i nije je bilo u sobi,odmah sam krenuo da je trazim uzeo sam telefon da je zovem i bio je poziv obavjestenja.  

Ona je to jutro poginula u saobracajnoj nesreci i na najgori moguci nacin saznao sam da je bila trudna i to mi je htjela reci one noci kada sma je udario. Nikada u zivotu sebi to necu oprostiti jer sma ja kriv za sve,tolio puta sam zelio da s ei meni isto to dogodi da i ja poginem.

DANAS MI JE ROĐENDAN I DESETA GODIČNJICA OD KADA SAM SAZNALA DA SAM USVOJENA....

Danas mi je rođendan i deseta godišnjica od kako sam saznala da sam usvojena. Tetka je došla iz inostranstva za moj 18. rođendan tada i ujutru sam se sakrila iza fotelje sa namerom da nju i majku uplašim u sred ispijanja čaja, moja fora iz detinjstva.

Ali, misleći da i dalje spavam tetka je pitala mamu da li će sada, kada imam 18 da mi kaže istinu. Mislila sam, da ću iza te fotelje umreti. Iz petnih žila sam se trudila da ostanem mirna i da ne znaju da sam čula. Danas punim 28. Nikada nikome nisam rekla da znam da sam usvojena. I nikada se nisam naljutila na roditelje što mi nisu rekli. Dugo sam provodeći vreme sa njima gledala u njih, mirna, jer znam da su imali dobru nameru.

I nisam imala krizu identiteta, o čemu sam dosta čitala na faksu kao student psihogije. Oni su uvek bili i biće moji jedini pravi roditelji i kada trenutak dođe, ako dođe, kada im najviše bude bilo potrebno da to čuju, ja ću im reći. Oni su bili moji snaga, volja, ljubav i vaspitanje. Oni zaslužuju sve.

Šeta čovjek malo dijete…

Šeta čovjek malo dijete parkom. I dijete počne plakati i plače…


A čovjek na to krene mirnim, brižnim glasom:
– Smiri se Pero, smiri se Pero…
Dok mu ne priđe jedna žena i kaže:


– Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A koliko godina ima mali Pero?
A čovjek će na to:– Ne, ja se zovem Pero.

Imam 17godina. I mogu slobodno reći da ne znam šta je to sreća…

Imam 17godina. I mogu slobodno reći da ne znam šta je to sreća. Kada sam imala 11.g. saznala sam da mi majka boluje od karcinom, možda jesam bila dete al’ sam shvatala ozbiljnost situacije.

Sa mojih 13 ostala sam bez majke, dok sam bila mlađa moj otac je bio alkoholičar i velike traume i svađe sam proživela i još neke dodatne svađe u porodici. Zbog svega toga sam popustila u školi.

Htela sam upisati akademiju dramskih umetnosti i nisam uspela još uvek se kajem zbog toga. I dalje se pitam dokle će me život nastaviti kažnjavati, nekad se budim u sred noći jer ne mogu da dišem. Svi snovi su mi se srušili i ne mogu više ovako…

OD POKOJNOG DJEDA SAM KAO JEDINI UNUK NASLIJEDIO 120.000 EURA....

Od pokojnog djeda sam kao jedini unuk naslijedio 120.000 eura. Par godina prije svoje smrti je sve što je imao rasporodao, jer nije želio da me zamara i opterećuje sa imanjem koje je imao.

Od tada me svi gledaju kao nekog BOGA, šlihtaju mi se i sl. Moji roditelji traže da njima dam da oni upravljaju novcem, prijetelji mi već predlažu koje auto da kupim i druge gluposti. Međutim ja sam sav taj novackoji sam naslijedio odlučio da dam na čuvanje banci. Čak neću ni kamate dizati, jer mislim da sam mogu da to zaradim. Trenutno studiram i preko sudentskog servisa radim, i to mi je sasvim dovoljno da živim normalan studentski život.

Najlakše je potrošiti novac koji je neko drugi stekao. Gade mi se ljudi koji imanje koje je neko sticao cijeli životni vijek, spiskaju za par mjeseci, na automobile, putovanja i druge gluposti. Moj novac, mislim djedov, neka ga na banci, možda nekada i zatreba, ali nadam se i vjerujem da neće i da ću i ja imati svojim nasljednicima nešto da ostavim, nadam se barem duplo više nego sam ja dobio.