DOLAZI MUJO RANIJE KUĆI SA POSLA…

Dolazi Mujo ranije kući sa posla, ulazi u spavaću sobu, kad tamo Fata leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mujo je pogleda i zabrinuto upita:
– „Fato, šta ti je, što dišeš tako teško?“



Fata jedva promumla:

– „Infarkt, Mujo, čini mi se da je infarkt!“
Mujo se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Mujica i kaže:

– „Babo, babo, eno neki čovek u ormaru!“



Mujo otvori ormar, a u njemu Haso, potpuno go.

Mujo ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega:
– „Haso, bolan, budaletino jedna, Fata dobila infarkt, a ti se tu zezaš, igraš se žmurke s detetom!“

IMAO SAM SVE, SADA NEMAM NIŠTA, ŽIVOT MI SE TOTALNO RASPAO…

IMAO SAM SVE, SADA NEMAM NIŠTA, ŽIVOT MI SE TOTALNO RASPAO… Imao sam suprugu kakvu svaki muškarac može samo poželiti. PREDIVNA OSOBA, savršena supruga i još bolja majka našem sinu jedincu. Prošli vikend smo se nešto posvađali zbog moje mame, nebitno i nakon toga sam sa drugarima otišao u kafanu. Sve se brzo dešavalo, tugu sam ublažavao pićem, a onda ni sam ne znam kako završio sam u magacinu sa konobraicom i…


PREVARIO SAM MOJU SUPRUGU. Za 11 godina braka to je bilo prvi put da je prevarim, odma sam se iz kafane zaputio kući i bez razmišljanja o posljedicama odlučio da mojoj supruzi sve priznam. Kada sam došao, sve sam joj ispričao, rekao sam joj da se kajem, a ona je tada samo rekla DŽABA, MA KOLIKO TE VOLIM, PREKO TOGA TI NE MOGU PREĆI…
te je otišla u gostinjsku sobu… Ujutro kada sam ustao, tražio sam je da razgovaramo, ali već je bila otišla kod svojih roditelja.

Evo 10 dana niti želi da me vidi niti da sa mnom razgovara… klinca sam vidio samo jednom i to ga je brat moje, još uvijek, supruge doveo u park. Ne znam kako ću dalje da živim bez nje i bez mog sina… ako mi ne oprosti i ako mi se ne vrati razmišljam da sebi oduzmem život, jer moj život bez njih dvoje nema nikakvu vrijednost.

SAMOHRANA MAJKA SAM BLIZANACA… Imam samo 22 godine...

SAMOHRANA MAJKA SAM BLIZANACA… Imam samo 22 godine i osjećaj da je cijeli svijet protiv mene 🙁 . Bila sam u vezi sa starijim, oženjenim muškarcom koga sam upoznala kada sam imala samo 17 godina. Zaljubila sam se na prvi pogled, a on mi je obećavao i više nego sam očekivala. Zbog mene je bio spreman ostaviti suprugu, djecu, kuću, znači sve. Zbog mene je iz Minhena dolazio nekada i 2 puta mjesečno. Toliko sam ga voljela da sam mu dala ono najvrednije što svaka žena ima, NEVINOST… Bila sam mu vjerna, bio mi je sve na svijetu. Na godišnjicu naše veze sam saznala da sam trudna, bila sam oduševljena i jedva sam čekala da dođe da mu saopštim radosnu vijest. Kada je došao i kada sam mu rekla da sam trudna, on, MOJE SVE u životu mi je tada onako hladno, bez emocija rekao da bi trebala da abortiram. Nisam željela, ali on je insistirao i prije odlaska u Minhem mi ostavio 500 eura za troškove abortusa. Kada je drugi puta došao i vidio da mi stomak raste i da nisam abortirala mnogo se naljutio, nikada ga takvog nisam vidjela. Reako mi je da sam ga razočrala i da trudnoća nije ono što je on sa mnom planirao, rekao mi je da sam ista kao i druge djevojke i da ga želim trudnoćom usloviti, ucijeniti. To je bilo prije 3 godine i od tada ga nikada više nisam ni vidjela ni čula, broj mobitela je promijenio, FB profil ugasio… Pokušavala sam ga pronaći na razne načine, ali bezuspješno… prosto je nestao. Govorio je da je iz Crne Gore, išla sam u taj grad i niko nikada nije čuo za njega. Vezu smo krili zbog razlike u godinama, zbog mojih roditelja i niko nije znao za nas. Niko mi ne vjeruje da su moja djeca plod ljubavi, VELIKE LJUBAVI… niko, ni roditelji, ni rodbina, ni prijatelji, niko mi ne vjeruje i svi me osuđuju. U jednom trenutku sam osjećala da je cijeli svijet
moj, a sada, sada osjećam kao da sam sama na ovom svijetu, osjećam da će me i klinci mrziti kada odrastu. Kako godine prolaze shvatam, bila sam naivna i glupa, na moju veliku žalost

Student sam. Majka me je napustila na rođenju i odrekla me se. Otac je do kraja srednje živeo sa mnom ali …

Student sam. Majka me je napustila na rođenju i odrekla me se. Otac je do kraja srednje živeo sa mnom ali nikad me za ozbiljno nije shvatio.

Uvek tukao. Svaka greška – šamar. Za štagod. Pokušao sam kroz život da s njima imam normalan odnos, ali ne ide. Ne žele da me školuju dalje, po njihvim rečima konačno me skinuše s vrata.

Na kraju me se i otac odrekao – lakše tako nego da plaća. Baba i deda me školuju. Voleo bih da budem dobar muž i otac. Voleo bih da usvojim jedno dete. Za to se borim.

IMALA SAM 19 GOD. KAD SMO SE UPOZNALI…

Imala sam 19 god. kad smo se upoznali, izlazili smo 10 dana, a on je pošao u vojsku i ja sam ga čekala.

Bio mi je prvi. Živjeli smo u gradovima udaljenim 170 km.Ipak smo održavali vezu. Onda sam se ja razboljela od lupusa, neizlječive bolesti. Raskinula sam s njim zbog toga, ipak on je bio uz mene. Doktori su mi rekli da nikada neću moći imati djece. Bila sam na terapiji 3 godine. On je onda došao da živi u moj grad. Nismo imali ništa, kupili smo dva tanjira i dve kašike i uselili u prazan iznajmljen stan.

Nisam htjela da se udam za njega dok ne ostanem trudna. On je počeo da se bavi keramikom, i danas
ima svoju građevinsku firmu. Danas, imam 34 godine, imamo veliku kuću, jednu manju kuću, stan u gradu, dva auta, i najvažnije imamo DVOJE divne djece, kćerku i sina, a ja sam upravo u 8 mjesecu trudnoće, opet nosim dječaka. Nikada se ne treba predati, ljubav pobjeđuje sve. Ima Boga pa sve to nagradi

TUŽNA ISPOVEST: RODITELJI SU MI POGINULI U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI KADA SAM BIO JAKO MALI. OTAC JE VOZIO MOJU MAJKU DA SE PORODI, TE NOĆI SAM TREBAO DA DOBIJEM SESTRU, ALI NIKADA NISAM…

 Roditelji su mi poginuli u saobraćajnoj nesreći kada sam bio jako mali. Otac je vozio moju majku da se porodi, te noći sam trebao da dobijem sestru, ali nikada nisam. Bili su veoma imućni i sve su mi od imovine ostavili. Živim sa dedom koji me je odgajio i zahvalan sam mu na tome u velikoj kući, a nemam društvo sa strane koje bih mogao da zovem da je napunim barem malo. Ljudi me osuđuju kako sam tatin sin kada se pojavim na faksu sa kolima ili motorom a niko ne zna moju priču. Dao bih sve što imam samo da imam još nekog sa kime mogu iskreno bez laži da provodim vreme jer moj deda neće biti tu još puno.

MUŽ OTIŠAO U NOĆNU SMJENU, BEBA DOBILA TEMPERATURU, POČELA TEŠKO DISATI, JEDVA DA MOŽE UDAHNUTI…

Muž otišao u noćnu smjenu, beba dobila temperaturu, počela teško disati, jedva da može udahnuti meni se ruke tresu, pokušam ju spustiti, plače, nikad toliko nije plakala… pokušavam nazvati hitnu, kontam da od straha ne znam broj….

trčim sa bebom do susjeda, zvonim, nitko ne otvara…trčim do drugog ista stvar…nekako se sjetih broja i zovem…. Njemački ne znam, a od straha zaboravila engleski, jedva sam rekla šta mi je djetetu, nosam ju u strahu po stanu dok nisu došli, plačem ko kiša …molim Boga da mi dijete bude dobro….pregledali su ju i rekli da će biti dobro…

ja plačem i zahvaljujem, medicinska sestra jedva zadržava suze…. Strašno…ne ponovilo se…. Jednostavno, pišem ovo (još u šoku) i želim reći svima da svi novci koje imamo i sve što možemo priuštiti ne vrijede ništa, nula su, kad držiš svoje maleno biće u rukama i zazivaš Boga, samo da ona bude dobro… Bože samo da ona bude dobro…ništa drugo mi ne treba!!!