KOLAČ ZA PRIJATELJICE

Sastojci:
KORE: 

• 100 g margarina
• 6 žlica šećera
• 4 jaja
• 100 g kokosa
• 2 žlice gustina
• 5 žlica brašna
• 1/2 praška za pecivo
• 100 ml mlijeka
• 50 ml ulja

KREMA OD JOGURTA: 

• 200 ml voćnog jogurta( kod mene šumsko voće)
• 2 žlice šećera u prahu
• 2 žlice gustina
• 50 ml vode

BIJELA KREMA: 

• 800 ml mlijeka
• 50 g kokosa
• 4 žlice brašna (oštrog)
• 4 žlice gustina
• 3 vanilin šećera
• 5 žlica šećera
• 150 g margarina

ŠLAG KREMA:

• 200 ml vrhnja za šlag
• 100 g bijele čokolade
• 1 kremfix

Priprema:
1.
KORE: Ugrijati mlijeko, te ga maknuti sa vatre i dodati margarin narezan na listiće.
Od bjelanjaka napraviti čvrsti snijeg.
Žumanjke izmiksati sa šećerom.
Brašno, kokos, prašak za pecivo i gustin sjediti te pola količine dodati u žumanjke, dodati mlijeko sa margarinom pa izmiksati. Zatim dodati ulje i preostalu količinu suhih sastojaka. Na samom kraju umiješati snijeg od bjelanjaka.


Pleh od pečnice prekriti papirom za pečenje te izliti smjestu, staviti u prethodno zagrijanu pećnicu na 170 stupnjeva te peći oko 20 min( dok ne porumeni). Koru, izvaditi, ohladiti te prerezati po0 širini.
KREMA OD JOGURTA: U manju posudu staviti jogurt sa šećerom u prahu te zagrijati do vrenja. Gustin izmiješati u vodi te staviti u jogurt i skuhati gustu kremu.
Još vrućom kremom premazati donju koru.
BIJELA KREMA: U 2 dcl mlijeka umiješati brašno, gustin i vanilin šećer.
Ostatak mlijeka staviti kuhati sa šećerom, kada prokuha umiješati mlijeko sa brašnom i gustinom te skuhati gustu kremu. u vruću kremu staviti kokos, promiješati te u toplu kremu izrezati margarin te dobro izmiksati.
Kremu ravnomijerno rasporediti po kremi od jogurta te prekriti drugom korom.
ŠLAG KREMA: vrhnje i kremfix istući u čvrsti šlag pa umiješati izribanu bijelu čokoladu.
Šlag kremu staviti na vrh kolača.

Posluživanje:
Uživajte!!

Raskinula sam sa momkom, iako se svaki dan prijavljujem za poslove pa i daleko ispod svog obrazovnog nivoa…

Raskinula sam sa momkom, iako se svaki dan prijavljujem za poslove pa i daleko ispod svog
obrazovnog nivoa (bila sam sjajan student i završila težak državni fakultet u roku) isti ne mogu da nađem već godinama jer mi je porodica skromna i nemamo veze i poznanstva.

Prijatelji se nikad nisu ponudili da mi pomognu ili me negde preporuče iako su uglavnom iz moje struke. Ali me redovno zovu da mi kukaju o svojih 700-1000e plate i kad izađemo nemaju problem da im ja platim piće iako znaju da se izdržavam od honorarnih poslića koje povremeno nađem.

Ja se nikad ne žalim i trudim se da budem pozitivna i nasmejana u društvu ali stvarno sam na ivici da prekinem svaki kontakt sa svima jer mi i ovo malo nade i pozitivne energije cede i bahate se mojim vremenom.

DANAS U PREPUNOM BUSU, KOJI VOZI NA VEĆOJ RAZDALJINI, NA JEDNOM...

Danas u prepunom busu, koji vozi na većoj razdaljini, na jednom stajalištu su unutra ušli rom i romkinja, od 30ak godina.

On je platio karte i ušao prvi, a kada je pitao ženu koja je bila najbliža i sedela sama može li da sedne tu, ona je rekla ne, a nakon kraće pauze dodala i ‘čekam nekog’. Nekako su našli mesta posle.. A delovali su jako fino, znate. Mi ljudi, užasavamo se kad ih vidimo kako prose i govorimo (bar u sebi) ‘nađi posao!’, a onda, kada oni to stvarno pokušavaju, mi ih guramo od sebe i tretiramo ih kao da nisu ljudi..

Uglavnom, sat-dva kasnije, rom je pitao devojku ispred sebe je li ovo tebi ispalo i pružio joj njen novčanik. Ništa nije falilo iz njega. Toliko o tome.

Raskinula sam sa momkom, iako se svaki dan prijavljujem za poslove pa i daleko ispod svog obrazovnog nivoa…

Raskinula sam sa momkom, iako se svaki dan prijavljujem za poslove pa i daleko ispod svog obrazovnog nivoa (bila sam sjajan student i završila težak državni fakultet u roku) isti ne mogu da nađem već godinama jer mi je porodica skromna i nemamo veze i poznanstva.

Prijatelji se nikad nisu ponudili da mi pomognu ili me negde preporuče iako su uglavnom iz moje struke. Ali me redovno zovu da mi kukaju o svojih 700-1000e plate i kad izađemo nemaju problem da im ja platim piće iako znaju da se izdržavam od honorarnih poslića koje povremeno nađem.

Ja se nikad ne žalim i trudim se da budem pozitivna i nasmejana u društvu ali stvarno sam na ivici da prekinem svaki kontakt sa svima jer mi i ovo malo nade i pozitivne energije cede i bahate se mojim vremenom.

IMAM 27 GODINA, IMAM ĆERKICU OD GODINU IPO DANA, I RAZVEDEN SAM. NJENA MAJKA JE NAS OSTAVILA...

Imam 27 godina, imam ćerkicu od godinu ipo dana, i razveden sam. Njena majka nas je ostavila. Živim u Norveškoj. Sviram i pevam u jednom bendu, tako da sam često zauzet.


I odlučio sam da zaposlim neku ženu koja će čuvati moju ćerku kad nisam tu. Zaposlio sam je, ona je devojka, ima 19 godina, u početku sam sumnjao da će ona uspeti lepo da se brine o njoj, jer je još mlada. A kako vreme prolazi, shvatio sam da sam pogrešio. Ta devojka moju ćerku voli kao svoje dete, pazi je i čuva, po ceo dan se igra sa njom, izvodi je u šetnje.

Uči je svemu.. Pre neko veče sam došao kasno kući, i ulazim u dnevnu sobu, ona sedi na krevetu i ljulja moju ćerku u rukama, i peva joj. Bila je prelepa, kao anđeo. Ima predivnu plavu kosu, i plave oči, prelepo miriše, i što je najvažnije voli moju ćerku. Mislim da sam na*ebo, tj. zaljubio se..

Sjela sam u vlak u nadi, da budem sledječa 3 sata vježbala za ispit. A nakon minute dođe do mene…

Sjela sam u vlak u nadi, da budem sledječa 3 sata vježbala za ispit.

A nakon minute dođe do mene zgodan momak i pita dali je slobodno. I tako je proletjelo 3 sata vožnje uz smijanje i dobar razgovor. O tolikim temama smo razgovarali a nismo se sjetili, da bi si izmenili brojeve ili fb profile. Pozdravili smo se u nadi, da se vidimo sledjeci put pošto sam ga dosad više puta srela.

Nakon tjedan dana sasvim slučajno ga nađem na fejsu. A sada več 2 mjeseca skupljam hrabrost, da ga dodam.

Moj je tata radio kao smećar…i svaki put kad smećari dođu kod nas po smeće, ja sam…

Moj je tata radio kao smećar…i svaki put kad smećari dođu kod nas po smeće, ja sam izletala iz kuće i davala im uvijek neku sitnicu, čokoladicu ili bombonu.





Svi su me znali.I danas dan to radim…nekad znam kupiti hladan sok i dati im kad su vrućine. Mislim mogu oni sebi to sami priuštiti, ali meni je ostala ta navika.
Kažu da sam jedina koja to radi, neki ljudi ih ne žele ni pozdraviti, samo zbog posla koji rade.





IZVOR:ispovesti.com