NEODOLJIVA KINDER BUENO TORTA

SASTOJCI:
KORA
6 belanaca
4 kašike brašna


6 kašika šećera
100 g nutele
100 g seckanih lešnika
keks

FIL
1 l mleka
8 kašika gustina
6 žumanaca
10 kašika šećera
puding od vanile
200 g margarina
3 vanilin šećera
100 g čokolade za kuvanje

JOŠ
2,5 dl slatke pavlake
krupno mleveni lešnici

PRIPREMA:
Korak 1.
U mleku skuvajte fil od datih sastojaka (osim čokolade), kada se ohladi dodajte margarin i sjedinite. Podelite na dva dela u jedan dodajte istopljenu čokoladu.


Korak 2.
Kalup prečnika 32cm obložite pek-papirom, namažite margarinom i pospite lešnicima.

Korak 3.
Umutite belanca sa šećerom, lagano dodajte brašno i sjedinite, prelijte preko lešnika. Pecite 15 minuta na 180 stepeni. Kada je gotovo izvadite i okrenite na stanu gde su lešnici. Namažite nutelom i prekrijte keksom.

Korak 4. Preko keksa namažite beli fil pa tamni. Umutite slatku pavlaku namažite odozgo. Ukrasite krupno seckanim lešnicima ili ukrasite po svojoj želji 🙂 Pre služenja ostavite par sati u frižideru.

Mrzim ljeto i vrućinu! Da mogu, ovu znojavu kožu bih zgulila sa sebe. Osjećam se…

Mrzim ljeto i vrućinu! Da mogu, ovu znojavu kožu bih zgulila sa sebe.

Osjećam se prljavo i smrdljivo, čim izadjem na sunce. Loše sam raspoložena čitavog ljeta i jedva čekam jesen i zimu. I ne, nisam osoba koja se ljeti žali na vrućinu. a zimi na hladnoću.

Tokom hladnih dana se toplo obučem i uživam u svježem zraku, dok se ljeti borim da ne padnem u nesvijest kada izadjem iz kuće. Ali imam osjećaj da me niko ne razumije, jer me svi nagovaraju da vani jer je vrijeme tako “lijepo”. Može samo mozak “lijepo” da mi ispari, ništa drugo.

MOJ TATA JE VLASNIK JEDNE VELIKE FIRME I ZA RAZLIKU.....

Moj tata je vlasnik jedne velike firme i za razliku od mnogih privatnika zapošljava samo stručne, obrazovane i ljude sa jakim iskustvom, a ne rodbinu i prijatelje.

Jedino sam ja tu kojem se gleda kroz prste.  Jedna gospođa od nekih 35 godina je dolazila 3-4 puta, tražila da je tata zaposli i da je spremna da radi sve što treba iako ima završenu srednju ekonomsku školu. Bukvalno je molila da bude barem čistačica, jer kako je govorila njena djeca nemaju šta da jedu. Tata joj je zahvalio i rekao da nam trenutno ne trebaju novi radnici. Izvinula se što je smetala i sa suzama u očima izašla iz tatine kancelarije. Par sati kasnije sam pronašao njen broj kod sekretarice i pozvao je tražeći od nje da se nađemo u jednom gradskom restoranu.

Došla je tačno u minut i tada sam je pitao da li bi željela da bude moja lična sekretarica, iako realno to radno mjesto u našoj firmi uopšte ne postoji niti je meni potrebna pomoć te vrste. Naravno pristala je. Tata se par dana ljutio na mene, ali sam mu rekao da mi na kraju godine nekupuje novi automobil i da pare što je mislio uložiti u moje novo auto daje njoj, iako to nije ni djelić novca koje je planirao izdvojiti. To je bilo prije nešto više od 3 mjeseca, danas je ona tatina sekretarica. Žena je čudo, može raditi 20 poslova istovremeno. Ja… dobiti ću novi automobil, IPAK… nagrada od tate :). ISPLATI SE BITI DOBAR I ČINITI DOBRA DJELA

ODUVEK SU MI SVI PRIČALI DA SAM LEPA, NIKAD TO NISAM PRIZNALA SEBI. INAČE UDATA SAM ZA ČOVEKA...

Oduvek su mi svi pričali da sam lepa, nikad to nisam priznala sebi. Inače udata sam za čoveka koji nije privlačan na oko, mnoge žene bi rekle da je ružan. Kada me pitaju zašto se takva lepotica udala za takvog čoveka odgovorila bih: Tokom mojih dvadesetih godina imala sam 3 ozbiljne veze, tri sanse za udaju. Dvojica su bili prelepi momci, ali bez trunke humora i zanimljivosti u sebi. Jedan je bio nizak, stariji i proćelav ali tolikoanimljiv da sam se sa njim smejala dok me vilica ne zaboli. Udala sam se za njega. Skoro sam srela obojicu, postali su debeli i ćelavi, i dalje dosadni. A ja se sa svojim mužem smejem i dan danas.

OTKAKO ZNAM ZA SEBE SPAJAMO KRAJ SA KRAJEM, NEKAD TAJ KRAJ IZDRŽI, A NEKADA PUKNE…

Otkako znam za sebe spajamo kraj sa krajem, nekad taj kraj izdrži, a nekada pukne.

Nosio sam iznošenu odeću, patike vukao dok se skroz ne pocepaju da ne mogu više ni da se zakrpe, a slatkiše viđao za Uskrs, Božić i Novu godinu. Nije mi smetao taj način života jer me naučio da je dobro biti skroman. Sada imam 32 godine i platu o kojoj sam mogao samo da sanjam, nešto malo ostavim za sebe a resto dam mojima da bar pod stare dane malo uživaju.

Tata je sredio dvorište koje nije pipnuto 30 godina, zakrpio kuću, promenio krov, obnovio pokvarene kućne aparate i vidim kako i on i mama uživaju u tome. Ne mogu da opišem koliko sam srećan zbog njih.

Posvađala sam se sa muževljevim prijateljima. Sad pričaju da sam ……

Posvađala sam se sa muževljevim prijateljima. Sad pričaju da sam okrenula muža protiv njih.

A nisam mu ništa ni pomenula, samo ga više ne podsećam na njihove godišnjice, rođendane, decu, ne podsećam ga da ih zove, ne kupujem poklone, ne predlažem da ih pozovemo na večeru ili da izađemo zajedno u klub.

Da dragi moji, to sam sve ja radila, ali mi ne pada na pamet da činim ljudima koji me ne cene i ne poštuju. Niti želim da provodim vreme s negativnim ljudima. Tako da, hvala vam što ste mi dali povoda da vam se nikad više ne javim.

Žurim ja ulicom, sapletem se i ispadne mi fascikla blizu autobuske stanice, puno ljudi. Počnem ja da…

Žurim ja ulicom, sapletem se i ispadne mi fascikla blizu autobuske stanice, puno ljudi.

Počnem ja da razmišljam o filmovima kada se momak i devojka sudare, on joj skupi papire i tako to, krenem da ih dohvatim u tom razmišljanju sa osmehom i udarim glavom u zid nekog lokala.

Smejala sam se sve do kuće.