U braku smo 11 godina i još uvijek nemamo djece. Išli smo čak 3 put na vantjelsnu oplodnju, dva kredita podigli, zadužili se do Boga ali džaba… nije

U braku smo 11 godina i još uvijek nemamo djece. Išli smo čak 3 put na vantjelsnu oplodnju, dva kredita podigli, zadužili se do Boga ali džaba… nije uspjelo. Pokušavala sam sve, čak išla i na operaciju da mi uklne neke ciste, ali džaba. Moj muž je zdrav i što se njega tiče on bi mogao imati djecu i to me dodatno boli. Naš brak je stvarno savršen, tačnije bio bi savršen da imamo barem jedno dijete.

Za ovih 11 godina moj muž mi nikada nije ništa ružno rekao, pun je ljubavi i razumjevanja, ali ta njegova dobrota meni stvara nevjerovatan pritisak. Jednostavno želim da mu se odužim, želim da ima djecu, jer to zaslužuje i znam da bi bio najbolji tata na svijetu. Ove godine idemo ponovo pokušati sa vantjelesnom oplodnjom, sakupili smo neki novac i nadam se uspjehu.

Ukoliko i ovaj pun ništa ne bude čvrsto sam odlučila da se razvedem od mog muža ma koliko bolno bilo i da ga pustim da nađe drugu djevojku, zdravu djevojku, djevojku koja će mu roditi dijete. Znam da će mu biti teško, jer smo jedno drugom prve ljubavi i jedine, ali… bolje bolan kraj nego bol bez kraja 🙁 Molim Boga svaki dan i nadam se da će ovaj put biti pozitivan rezultat vantjelesne oplodnje.

Imam 25 godina i nikada nisam imao djevojku, a onda sam prije par mjeseci upoznao nju… Tanja je razvedena, 3 godine starija od mene i ima kćerku

Imam 25 godina i nikada nisam imao djevojku, a onda sam prije par mjeseci upoznao nju… Tanja je razvedena, 3 godine starija od mene i ima kćerku staru 4 godine. Imala je mnogo težak brak, bivši muž je tukao jer je umišljao da ga vara.

Zaljubio sam se u nju, predivna je osoba. Kada su moji roditelji saznali za nju tražili su od mene da prekinem vezu sa njom, da ona RASPUŠĆENICA nije za mene momka, plus je starija, a najgore od svega za moje roditelje je što ima dijete. Meni ništa od toga ne smeta, volim je, a njenu kćerku gledam kao da je moja, jako simpatična i pametna djevojčica. Juče mi je Tanja rekla radosnu vijest, da je ponovo trudna i da ću postati otac. Nemate pojma kako sam sretan. Odma sam joj rekao da se spakuju i da ih vodim kod mene kući da konačno započnemo zajednički život, a želio sam spriječiti rodbinu i košije da za moje dijete govore da je kopile. Kada smo došli kući mama je bila sama. Mnogo se iznenadila kada je vidjela Tanju i njenu kćerku na vratima.

Rekao sam joj da ću postati tata, da je Tanja tudna i da započeinjemo zajednički život, a moja mama je tada samo rekla SLOBODNO SINE MOJ, ALI TAJ ŽIVOT NEĆETE ZAPOČETI POD MOJIM KROVOM… zalupila je vrata i čak dva puta okrenula ključ u bravi. Stojali samo tako ispred vrata nekih pola sata, bio sam uvjeren da će mama otvoriti, ali ništa. Vratili smo se zajedno u Tanjin iznajmljeni i sada smo tu. Kada sam mislio da ne može biti gore, Tanja mi je rekla da najbolje da raskinemo i da se ja vratim mojim roditeljima, jer ne želi da uništava moj život, a da će da ode da abortira moje dijete. Koliko je dobr osoba, bez obzira što i ona mene jako voli spremna je da se žrtuje zbog mene. Rekao sam joj da od toga nema ništa i da ako treba zbog nje sam spreman da potpuno zaboravim i mamu i tatu. Ako oni mene mogu zašto ja njih ne bih moago.

SVAKE GODINE NAM DOĐU ROĐACI IZ NJEMAČKE, “GOSPODA” LJUDI KOJI IMAJU IDEALAN, SAVRŠEN ŽIVOT….

Svake godine nam dođu rođaci iz Njemačke, “gospoda” ljudi koji imaju idealan, savršen život i svake godine meni i mom bratu donesu po čokoladu, iako ja i brat već imamo 22, odnosno 24 godine.

Najsmješnije je to što kada nam daju te čokolade koje koštaju par eura ponašaju se kao da nam daju ne znam ni ja šta. A kada krenu nazad u tu “savršenu zemlju” da žive svaršeni život od nas ponesu na kilograme šunke, koasica, domaćeg vina, rakije, pa da ne pretjeram gledano u eurima sigurno im dadnemo preko 150 eura.

Nakon svega nešto kontam i razmišljam pa koja je zemlja savršena, ova moja mala balkanska ili velika Njemačka?

Brucos. Trudim se da uhvatim uslov za drugu godinu. U grdsonjeri gde stanujem nemam usisivač, pometem pa na kolenima puzim i brišem pod. Nemam ni …..

Brucos. Trudim se da uhvatim uslov za drugu godinu. U grdsonjeri gde stanujem nemam usisivač, pometem pa na kolenima puzim i brišem pod.

Nemam ni veš mašinu, perem ručno sve svoje stvari. Dobijam od kuće 1000din najviše nedeljno za hranu i sve što mi treba, sama se hranim i kuvam, često trpim gladna. Sva garderoba koju imam mi staje u jednu putničku torbu. Nemam ni šminke: 1 krema za ruke koja mi služi za sve, puder, maskara i olovka. Koristim običan sapun i šampon od zelene jabuke. Imam telefon koji se često kvari ali uspem nekako da se čujem sa mamom da mi natakne na nos kako me školuje, stari laptop koji crkava na mesec dana, a koji se više ne proizvodi. Ne izlazim nikuda, nemam baš ni prijatelje ovde.

Najveći događaj mi je kada gledam ljude napolju i mimoilzaimo se kada krenem do fakulteta jer samo tada izađem iz kuće. Imam dečka kome smeta kako živim i nabada mi na nos to što nemam osnovne stvari koje ima svaka devojka u 21 veku. Imam hiljadu snova sa njim., ali..

97 J*BENIH MINUTA SAM PROVEO ČEKAJUĆI U REDU ZA LIČNU KARTU. MEĐUTIM, BUKVALNO SE

97 j*benih minuta sam proveo čekajući u redu za ličnu kartu. Međutim, bukvalno se zaljubim u prelepu devojku koja je radila na jednom od šaltera, a malo, malo pa uhvatim njen pogled ka meni. Ja sav nikakav, nervozan, smoren, preznajam se od vrućine…užas. Kada sam došao na red, kad bas na njen šalter.  Kažem joj ja iz šale da mi duguje 97 minuta života protraćenih čekajući u redu, a ona se samo nasmeje, vraća mi papire i pokazuje prstom na dno papira, gde je upisala svoje ime i prezime.


Nisam ni izašao iz zgrade SUP-a, već sam joj poslao zahtev na fejsu, ona je prihvatila i izlazak je već dogovoren!

JUČE DOK SAM ČEKALA U REDU NA KASI U JEDNOM TRŽNOM CENTRU…

Juče dok sam čekača u redu na kasi u jednom tržnom centru iza mene je stojao jedan mladić… Mladi tata od nekih 30 godina sa sinom od nekih 4-5 godina.

U košarici su imali tačno 4 breskvice, lizalicu i neku najjeftniju čokoladicu. Cijelo vrijeme dok su stojali iza mene dijete ga je molilo da mu uzme i šarene bombonice, znate one što budu izložene na rafama pored kase, ali mu je otac uporno ponavljao da ne može to da dobije i da će mu kupiti drugi puta, jer mu je sada već svašta kupio. Dijete je bilo baš tužno, oči pune suza i nekako sam se i ja rastužila, jer znam kako je sirotinja teška. Uzmem ja te bombonice i dadnem mu, ali istog trenutka sam se gorko pokajala.

Nakon što sam dala bombonice tom djetetu, njegov otac je sa rafe pored tih bombonica uzeo 3 paklice cigareta, da ne reklamiram, onih najskupljih. Sramota… ne mogu da vjerujem da takvi roditelji postoje, pa za te novce je mogao sinu kupiti punu košaricu slatkiša, grickalica, ma svega. Neću da lažem, bilo mi je mnogo krivo što sam uzela njegovom djetetu te bombomice, ali kasnije kada sam razmislila, ja sam to dijete bar na trenutak usrećila sa tim bombonivama i nije ono jadno krivo što ima takvog oca.

ISPOVEST – Saznao da mi je zena trudna i da nosi devojcicu…

Saznao da mi je zena trudna i da nosi devojcicu, a meni je muka. Pokusavam na sve nacine da je ubedim da abortira, necu da imam trulu zensku decu.Ako je rodi, planiram da je ostavim, a oni ne mogu bez mene da prezive. Tako


joj i treba kad me ne slusa.Prebicu je kad dodjem kuci, mozda izgubi dete, bice mi lakse onda ne treba mi ni ona ni ta sugava devojcica.