LJETOS SAM ZA VRIJEME NAJVEĆIH VRUĆINA SRELA JEDNOG STARIJEG ČOVJEKA....

Ljetos sam za vrijeme najvećih vrućina srela jednog starijeg čovjeka u gradu. Bilo je zaista jako jako vruće i čovjeku je pozlilo i pao je na trotoaru. Uplašila sam se kao nikada do tada, masa ljudi je prolazila pored nesretnog čovjeka i niko se nije ni okrenuo na njega a kamoli da priđe da mu pomogne.

Imam 16 godina i trebalo mi je malo vremena da se “saberem”… tada sam nazvala hitnu i otrcala u najbližu radnju da uzmem vode i da mu donesem, te da ga dignem sa poda. Jedan covjek je prolazio i zaustavio se pa poceo da se dere na mene. Rekao je PUSTI MATORU PIJANDURU NEKA CRKNE NA SUNCU… ali pogled zahvalnosti starca kojem sam pomagala je nešto što ću pamtiti cijeli život.

Relativno sam mlada i posle toga sam mnogo razmišljala i nije mi jasno zašto su ljudi tako sumnjičavi prema drugim, zašto ljudi nemaju milosti, zašto gledaju samo sebe i svoju korist, a u isto vrijeme žele da im neko pomaže…

Jel ste primetili kako smo svi brzo odrasli? Kako veze više nisu prave, kako su se telefoni napunili tuđim imenima, kako su nas mame prestale da grde

Jel ste primetili kako smo svi brzo odrasli? Kako veze više nisu prave, kako su se telefoni napunili tuđim imenima, kako su nas mame prestale da grde ako si dugo napolju? A kako se sprdamo međusobno na sve moguće teme i više ne crvenimo ako se spomene nešto pervezno?

Saznali smo šta je smrt, šta znači izgubiti dragu osobu, zaboraviti je , izbaciti je iz svog života, ostavljati iza sebe i zatvarati svoja vrata za njih.

Morali smo da priznamo da je sve ili lako ili nikako, morali smo da krenemo da odgovaramo za svoje odluke i da ih sami donosimo, bez pomoći. Pozive očekuješ sve manje, telefon pališ sve češće, razočarati se u drugara je postala najnormalnija stvar… gde nam je utekla ta dečija iskrenost i bezbrižnost? Niste primetili? Ni ja.

DETE SAM IZ DRUGOG BRAKA MOG OCA. NJEGOVI RODITELJI SU BILI PROTIV TOG BRAKA..

Dete sam iz drugog braka mog oca.

Njegovi roditelji su bili protiv tog braka jer se moj otac oženio samo tri godine nakon smrti svoje prve žene. Da bi ih umilostila, majka mi je dala dedino ime, koji je rekao:  “Neka nosi moje ime i moje prezime, neka ima moju krv, ali on nikad neće biti moj unuk!”

Juče sam slavio 21. rođendan i deda je umro. Molio je da me vidi i tražio da me dovedu da se oprosti. Nisam otišao.

VIC DANA: PROSJAK

Nadje se ujutro Fata na kafi s svojim prijateljicama i nakon nekog vremena jedna prijateljica skupi hrabrosti i upita je: – “Fato bona, pa priča se po čitavom komšiluku da si se neki dan cijelo jutro se*sala s prosjakom?


Fata mirno odgovori:
– “Jesam, i ?”
Prijateljice se medjusobno pogledaju i jedna reče:


–” Pa dobro, a zašto? ” Fata se samo nasmija i ispali: – Pa došao čovek na vrata i pristojno pitao mogu li mu dati sve ono što Mujo ne koristi

PRIJE SEDMICU DANA MOJ DRUG DOBIO…!

Prije sedmicu dana moj drug dobio sina. Bio sam s njim i ženom u bolnici i dok se on bavio oko nje poslije poroda,meni rekoše da odem do glavne sestre da dam ime djetetu.

Rekli su mi da upišem svoje ime jer im se stvarno sviđa. Bilo mi je čudno jer,ono,nisu moje vjere a sviđa im se moje ime. I fino upišem ime i vratim se i kaže meni drugova žena kao divno ti ime,Leo. Složi se i moj drug na to,a ja se utrtam,rekoh šta učinih majkoooo.

Ulazi sestra i kaže Evo malog Abdulrahmana. Evo i danas im objašnjavam da mi je Leo samo nadimak.

Verenik me ostavio bukvalno pred samu svadbu.. Posle početnog šoka i ...

Verenik me ostavio bukvalno pred samu svadbu.. Posle početnog šoka i ružnih reči koje mi je tata izgovorio nakon toga, ništa me nije tako zabolelo kao kada je prošlo par dana i on ušao u moju sobu govoreći.

Izvini, sine, nije tata tako mislio.. Samo sam bio puno ljut i ako ikako mogu da ti pomognem samo reci…

Još me bole te njegove reči više nego postupak bivšeg.

IMALA SAM 19 GOD. KAD SMO SE UPOZNALI…

Imala sam 19 god. kad smo se upoznali, izlazili smo 10 dana, a on je pošao u vojsku i ja sam ga čekala. Bio mi je prvi. Živjeli smo u gradovima udaljenim 170 km. Ipak smo održavali vezu. Onda sam se ja razboljela od lupusa, neizlječive bolesti.

Raskinula sam s njim zbog toga, ipak on je bio uz mene. Doktori su mi rekli da nikada neću moći imati djece. Bila sam na terapiji 3 godine.  On je onda došao da živi u moj grad. Nismo imali ništa, kupili smo dva tanjira i dve kašike i uselili u prazan iznajmljen stan. Nisam htjela da se udam za njega dok ne ostanem trudna.

On je počeo da se bavi keramikom, i danas ima svoju građevinsku firmu. Danas, imam 34 godine, imamo veliku kuću, jednu manju kuću, stan u gradu, dva auta, i najvažnije imamo DVOJE divne djece, kćerku i sina, a ja sam upravo u 8 mjesecu trudnoće, opet nosim dječaka. Nikada se ne treba predati, ljubav pobjeđuje sve. Ima Boga pa sve to.